еп Дионисије Миливојевић
ЕПИСКОП ДИОНИСИЈЕ (Миливојевић)
Дионисије, у миру Драгољуб (Миливојевић), рођен је 13/26. јула 1898.
у селу Рабровцу код Смедеревске Паланке. После завршене гимназије и
велике матуре уписује студије на Правном факултету Београдског
универзитета, да би после две године уписао студије на Богословском
факултету, на којем је и дипломирао. По завршетку студија ступа у брак,
међутим, убрзо му умире супруга и остаје удовац. Потом одлази на Свету
Гору, у манастир Хилендар, где прима монашки постриг и добија монашко
име Дионисије. До избора за викарног епископа био је старешина
манастира, професор богословије у Сремским Карловцима и управитељ
Монашке школе у манастиру Дечанима. Истовремено је био веома активан у
богомољачком покрету, у који се укључио још од својих студенских дана.
Уређивао је богомољачки лист Хришћанска заједница, све до 1933. године.
Изабран је за Епископа моравичког и викара патријарха Гаврила 1938.
године и хиротонисан августа исте године у београдској Саборној цркви.
Крајем 1939. године је изабран за Епископа америчко-канадског. Управу
Епархије америчко-канадске је преузео 15. априла 1940. године, уочи
избијања Другог светског рата.
Свој рад у Епархији америчко-канадској епископ Дионисије је почео од
манастира Светог Саве у Либертивилу. Најпре је преместио седиште
Епархије из Чикага у манастир Светог Саве у Либертивилу, а затим је
извршио његово потпуно реновирање. У току 1941/43, године увећао је
манастирско имање за 73 акра. На Шејдланду у Пенсилванији, 1950. године
је купио фарму од 1400 акара са зградама за смештај остарелих лица и за
дечије летовалиште; а у Џексону, Калифорнија, докупио је 173 акара
земље. Организовао је већи број парохија и црквено-школских општина.
Свакако, међу најзначајније подухвате које је епископ Дионисије предузео
као Епископ америчко-канадски, јесте његов рад на довођењу и
збрињавању Срба из заробљеничких логора Немачке, Италије и Аустрије, по
завршетку Другог светског рата. Према евиденцији, 16.000 Срба доведено
је у Америку и Канаду на основу гарантних писама које је епископ
Дионисије потписао и око 30 писмених изјава за свештенике који су дошли
у Америку и Канаду, којима је обезбедио парохије.
Да би упознао светску јавност са страдањима српског народа за време
Другог светског рата, написао је књигу на енглеском језику: Мучеништво
српског народа.
Због стварања раскола у Српској православној цркви у Америци, рашчињен је од стране Светог архијерејског сабора 1964. године.
У Аустралији је сазвао Први црквено-народни сабор у Мелбурну, 31.
октобра 1964. године, на коме је основана Слободна српска православна
црква, Епархија за Аустралију и Нови Зеланд.
Преминуо је 15. маја 1979. у манастиру Св. Саве у Либертивилу и сахрањен поред манастирске цркве.
